ПОЛИТИКА, 20. децембар 2010
На последњој седници Извршног одбора ШС Србије представници ШС централне Србије били су против продужења мандата селекторима, али су их прегласали представници Београда и Војводине. Исто се десило и приликом избора селектора. Иако Статут ШСС, чије су измене давно планиране, налаже да је за кадровска питања нужна сагласност већине у сваком од удружених савеза, Извршни одбор је већ у првом случају изгласао да избор селектора није кадровско питање.
О неслагању са одлукама већине у државном шаховском савезу, разговарамо са председником ШСЦС Селимиром Манојловићем.
Због чега представници ШСЦС нису били за прихватање извештаја селектора са Олимпијаде, ни за продужетак њиховог мандата?
– Сви чланови Извршног одбора ШСС са подручја ШС централне Србије лично су убеђени да је резултат репрезентације на Олимпијади испод очекивања и реалних могућности Србије. То је више него доминантно мишљење у целој шаховској јавности, тако мисли и највећи број истакнутих играча – бивших и садашњих репрезентативца. Ми се о овом питању изјашњавамо онако како верујемо да мисли најшира шаховска јавност. То што и лично мислимо тако, само нам олакшава да бранимо свој став. Већина у Извршном одбору ШСС изјашњава се другачије.То је њихово право и они за своје ставове, као и ми за своје, сносе одговорност у својим срединама и широј јавности.
– Није логично да после неуспеха све остане као да смо постигли успех – да са истим селектором наставимо даље. Селектор је имао концепцију која није дала резултат, атмосфера у репрезентацији није била добра, а атмосфера је један од најбитнијих елемената успеха. Оно што није било добро мора да се мења, а то се тешко постиже са истим људима. Разлози које Стручни одбор наводи као оправдање неуспеха за нас нису довољни. Зато нисмо подржали досадашњи начин рада, убеђени смо да су промене неопходне. Жао нам је што већина не мисли као ми, али принципи демократије кажу да већина одлучује. Још једном понављам: и већина и ми сносимо одговорност за своје ставове. При томе је одговорност оних који су одлучили сигурно већа, јер њихов став има и последице.
Како оцењујете тренутну ситуацију у ШСС?
– И начин на који се водила расправа о учешћу и резултату на Олимпијади говори о односима у Шаховском савезу Србије. Изгледа да не вреде аргументи, да одлучују – личне везе, познанства, можда и некакви интереси. Нема потребне толеранције, недостаје жеља да се сарадњом и сучељавањем аргумената изналазе решења. Пред отвореним проблемима се затварају очи, нема спремности да се мења начин рада. Као да је Извршни одбор сам себи довољан. Ми из Централне Србије смо врло често „на другој страни“ – не осећамо се због тога пријатно!
Видите ли неки пут за излазак из кризе?
– Много је тешких проблема за чија решења је потребно пуно труда знања и спремности да се ради другачије него што то чинимо данас. За неке је заиста тешко пронаћи добра решења. Криза у друштву погађа и Савез. Али, значајан део проблема се може боље и ефикасније решавати. Зашто то не успевамо? Зато што нам је такав састав Извршног одбора. По мом убеђењу, без промене људи неће бити ни битне промене политике. Дакле, излаз је да се у свим подручним савезима одрже скупштине и да се расправља о стању у Шаховском савезу Србије, те да се преиспита састав делегата у Извршном одбору ШСС. То практично значи да сви ми треба да поднесемо оставке и да се о нашим мандатима, анализирајући стање у ШС Србије, скупштине подручних савеза поново изјашњавају.
Зашто нико у савезима не реагује на допис Покрајинског секретаријата за спорт и омладину о нелегалности представника ШС Војводине?
– Тај став Покрајинског секретаријата појавио се када је највећи део руководства Савеза био окупиран Олимпијадом. Не верујем да неко свесно блокира расправу о овом питању. Логично је да то питање морају да покрену они којих се директно тиче. Да нас у Централној Србији неко прозива на сличан начин, ми бисмо тражили да се то разјасни. Затим, председник ШС Србије сазива седнице и предлаже дневни ред, па би, по мом мишљењу, и ово питање могао да стави на дневни ред. Ми из ШС централне Србије, пошто смо по правилу „на другој страни“, чекамо да други то питање покрене, а ако тога не буде, мораћемо опет ми. Али, подсећам на мој одговор на претходно питање, требало би да сви ми чланови Извршног одбора ШСС поново идемо на проверу, па, ако то урадимо, добићемо јасан одговор и на ово питање.
Марјан Ковачевић