Уз припомоћ Предрага Кнежевића, бившег уредника Радио-Београда, а друга из младости и Младену Србиновић и мени, био сам посредник код даривања чувеног сликара Шаховском дому у Београду. Питање је откуд шаховска тематика у богатој уметничкој каријери Србиновића, која траје преко пола века?
Мало је познато да је Младен Србиновић као ђак Друге мушке гимназије, два разреда млађи од мене који сам био у Првој мушкој, био одани љубитељ шаха и да је учествовао на омладинским првенствима Београда у години када сам се као 16-годишњак одвојио од омладинских турнира поставши шаховски мајстор 1939. године.
Мени је занимљив податак да је сликар Коста Хакман, који ми је кратко време у гимназији био професор цртања, касније био један од пет професора у чијој је класи Младен Србиновић завршио студије на Академији ликовне уметности и што је био повод да се одвоји од бављења шахом.
Младен Србиновић касније био је дакан на Академији ликовне уметности, и редовни професор, а сада је потпредседник Српске академије наука. Учествовао је на безброј самосталних и колективних изложби у земљи и иностранству. Носилац је Октобарске награде Београда и Седмојулске награде Србије. Добио је низ награда на изложбама на којима је учествовао разноликим стваралаштвом. Био је свестрано активан поред сликарства у графици, зидном мозаику, таписерији и витражима. Много пута је учествовао на УЛУС-овим изложбама и Октобарским Салонима у Београду.
У његовом ретко богатом раду, приврженост Младена Србиновића шаху огледала се у његовом учешћу у VIII интернаицоналном бијеналлу лепе уметности са темом спорт у Мадриду 1982. године. Ту је приказао велике слике Партија Шаха (Фишер-Спаски 1973/73), Шаховски дуел (Фишер-Петросјан 1971) и слику Крај партије у уљу.
Овде у Шаховском Дому сада можемо да видимо шест великих слика. Све то биће трајни украс ове сале у којој се најчешће одвија редовни шаховски живот и где ће та дела бити посебна инспирација посетиоцима и такмичарима свих узраста.
На крају треба споменути да Младен Србиновић 2003. године у Паризу био добитник звања Титуларног члана Европске Академије наука, уметности и литературе, што је у рангу 72. нобеловца специфично у тој области.
Моја је пријатна дужност да овде изразим у име свих љубитеља шаха захвалност на великодушном гесту Младена Србиновића, и на продубљеном достојанству ове нама важне просторије.
Хвала такође овом великом скупу са двостурким циљем да ода пошту овом догађају и традиционалном завршетку још једне од многих успешних година велике акције Шах у школе.
